05. maj 2023. godine (20h)

Da li ste bili dete? Druženje nakon putovanja

Novi ZOOM susret večeras, 05.05.2023 u 20h

Ulogujte se na 7819341201

Poželeli smo vas, posle putovanja, a mislim da ova dešavanja traže druženje da bi svi lakše podneli teška vremena. Nas dvoje počećemo sa temom, da li ste bili dete?

Imam druga koji nema decu, i uvek kada krenu priče o deci i njemu upućen komentar :"Ti ne znaš kako je imati dete" on samo kaže- znam, i ja sam bio nečje dete. Svi smo bili a mnogi i ostali deca.

Iz različite perspektive gledano, drugačiji snovi i ambicije. Ja sam imala sve petice, moj brat dvojke i trojke. Prvi put kada sam u srednjoj školi dobila trojku nije me bilo od očaja, poraza, ma odpatila sam iz sve snage. Besomučno sam bubala hemiju ali je nisam razumela, prvi razred srednje ( iskreno, razumela sam je tek na fakultetu). Nikako da popravim ocenu. I jednom, odgovarala sam, opet profesorka nije bila zadovoljna, i onda sam joj rekla da sam od a-š sve nabubala, ako treba po stranama ću da recitujem, ali ništa ne razumem. Ona je se zacrvenela, stala, pitala druge učenike da li razumeju i oni su negodovali. I krenuli smo iz početka, i nama i profesorki je bilo lakše. I bilo je nepravde, ako se zameriš profesoru, smanji ti ocenu i meni zaključi sa 5 trojku, a drugom jedva popravi jedinicu na dvojku a onda razredno veće zaključi trojku. Te dve trojke nemaju istu težinu ali to je to- naučiš da postoji nepravda, da moraš da poštuješ sistem jer kad je on nastao ti se nisi rodio, da ima štrebera i onih koji se provlače, ali to ne opredeljuje ko je bolji drug. Naučiš lepotu različitosti, da padneš, da ustaneš, da podneseš loše, podeliš dobro, a cena svega su prijatelji za ceo život.

A roditelji se nisu mešali. Ako ih baš nisu zvali iz škole.

Onda se vremena menjaju. Kada su moja deca bila u srednjoj školi, na jednom roditeljskom sastanku izbila je svađa među roditeljima, oko nekog zadatka iz matematike. Roditelji su sa decom radili zadatke - ja nisam. Bilo mi je to previše. Nekako roditeljske ambicije ne dozvoljavaju deci da dišu. Deca se menjaju, kada sam jednom kupila knjigu, bilo je sramota da se nosi za poklon za rođendan i obavezno su naglasili da ne pričam da sam bila štreber. Nova vremena. Ali isto tako, znali su šta hoće a šta ne.

Vršnjačko nasilje je prisutno uvek, uvek ima i klempavih, debelih trapavih, nadimaka, podsmeha... Priča, tračeva...a to je život, tada počinje a nastavlja se kroz ceo život.

Oživite svoja sećanja. Kada ste krili "ljute rane" od pada u prašinu jer su se čistile rakijom koja je pekla kao sam đavo, a ne 3% hidrogenom.

Neke stvari manje bole, neke više. Deca nisu samo u školi, ona su u školi života, i tu padaju, idu na popravni, i tu ne treba da ih štitite kao da su bebe već da ih pratite.

Smaraju me sve priče koje su preporuka za zdrav život. Ajde što u nekim godinama počnemo da ispitujemo kako živimo, i prolazimo kroz procese tragom nezadovoljstva da učinimo život boljim. Samo treba znati i treba stati i poslušati zdrav razum ili intuiciju. Preporuke pedijatra se menjaju svakih par godina, a šta je sa drugim savetima? Ima tu svačega, sećam se da je mojoj drugarici lekar rekao da pod hitno rodi još jedno dete jer će ovo prvo ubiti svojim eksperimentima.

Život je jednostavan. Lepo je biti dete. Voleti školu, drugove, deliti. Ne gajiti zavist i bolesne ambicije, ogovaranja, poređenja. Jednostavno biti prisutan. Danas mnogi roditelji preslišavaju sebe da li su dobro postupili, da li je to po pedagoškim ili psihološkim merilima, a ne slušaju svoje srce.

U stvari, najbolju lekcija o vaspitanju deteta sam dobila na fakultetu. Pitao nas je profesor kako se hrani beba, i onda su bili odgovori na 3, 4 sata. On se nasmejao i rekao :"Da baš, u Africi, u plemenima gde nema sata žene znaju da je prošlo tri sata". Gledaš u dete. I znaš, kada mu i šta treba.